FAMOZNO: RAČUN NEVEROVATNOĆE
Glavni infinitezimalni problemi svih srpskih politika (svih vremena i boja) i svih Prijatelja naroda/studenata/radnika/seljaka su: 1. posmatranja problema s pozicije pravednika i 2. s pozicije unapred pobednika.
Takvo gledanja na stvari dovodi do sindroma srbskog đenerala, koji je uoči nekog iz serije ratova s Bugarskom, na primedbu da možda nije vreme za bitku jer su artljerijska oruđa izraubovana u prethodnom ratu, što ni za takvu artiljeriju nema dovoljno granata i što vojska nema sanitet, stavljačima primedbe ovako odbrusio: „Artiljerija, koješta. Meni protiv Bugara ne trebaju ni prangije. A sanitet, kakav sanitet, potući ćemo Bugare do nogu, a nećemo imati nijednog ranjenika.“ Epilog đeneralove pobedonosne strategije: da Franja Josif, iz njemu znanih razloga, nije zaustavio napredovanje bugarske vojske, lako se moglo dogoditi da Beograd postane Severna Sofija.
Prijatelj studenata nije izuzetak od srbskog pravila posmatranja problema s: 1. pozicije pravednika i 2. pozicije unapred pobednika. Može biti da je Prijatelj stvarno pravednik, ali biti pravednik uopšte ne znači ispravno sagledati stvari, a tek ne znači biti unapred pobednik.
I tako, mic po mic, dođosmo do u našoj jučerašnjoj kolumni najavljene entropije koja se - kaže Vikipedija - „odnosi na ukupnu količinu neuređenosti ili slučajnosti unutar sistema“ - uključujući i političke - „i koja uvek teži da raste, da nikad ne opada, što znači da se svi procesi u svemiru“ - uključujući i montirane - „kreću ka većoj raspršenosti energije i većoj neuređenosti i teže stanju totalne entropije“.
Pisac hoće da kaže da „ovo što oduvek nikad ovako nije bilo“ nije posledica neke nepravde, nego je Srbija završila u opasnoj blizini totalne društvene entropije, po sili fizičkih zakona. Srećna je okolnost da su ljudi, uključujući i Srbe - „obnovljivi“ izvor energije, što znači da je društvena entropija „popravljivija“ od termodinamičke, što opet znači da se može bitno smanjiti ako se u politički sistem unese više reda, a slučajnost koliko je to moguće eliminiše. Ponoviću kao papagaj na tri slova iz Rotopalankinih ukrštenih reči: najkraći, najefikasniji i jedini politički put ka postupnom smanjenju društvene entropije jeste ustavotvorna skupština - u toj stvari smo Prijatelj i ja saglasni - stvar u kojoj nismo saglasni je funkcionalnost nekakve parcijalne, polovične, građanske ustavotvorne skupštine koja je tu, nadohvat ruke, posle „sigurne pobede“ studentske liste (koja će biti tema naše sutrašnje kolumne).
Prijatelj studenata - i mnogi drugi prijatelji i jarani - previše se uzdaju u najnoviji hit moje kuhinjske više matematike, u zakon neverovatnoće koji je, ako se prisetimo da ni račun verovatnoće ne daje nikakve garancije, krupan korak u pravcu totalne (da ne kažem baš totalitarne) entropije. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.